Пројекат – Стефан Дечански и његово доба

У току школске 2021/22. године, школа је у оквиру пројекта ”Стефан Дечански и његово доба” обележавала 700 година од његовог крунисања у манастиру Жича. Као последњу активност у овом пројекту предузела је студијско путовање наставника и стручних сарадника путевима Стефана Уроша III Немањића, потоњег Светог краља Стефана Дечанског и његовог оца краља Милутина и сина цара Душана. Кренули смо пут Косова и Метохије.

С обзиром да наша школа носи име овог краља из лозе Немањића, акценат путовања је био на његовој задужбини – манастиру Високи Дечани, где се вековима налазе и његове свете мошти. УНЕСКО је прогласио манастир Дечани за место светске културне баштине 2004., наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у XIV веку. У величанственим Високим Дечанима дочекани смо са радошћу, посебно због тога што су већ били упознати са активностима школе у обележавању и њиховог великог јубилеја. После обиласка манастира са кустосом и пријема и послужења у отвореној гостопримници, путници су на растанку даровани пригодним књигама о манастиру и животу св. Стефана Дечанског а школа је добила вредна издања о самом манастиру и његовој ризници.

Следио је обилазак и вођење кроз храмове Пећке патријаршије, средишта српске цркве  са значајном уметничком заоставштином и спомеником природе Шам дудом, старим како се процењује преко 760 година, затим обилазак града Призрена и Призренске богословије, основане 1871., која је била образовни, културни и политички центар и стожер српском народу Метохије и расадник школованих богослова. Богословија је била спаљена и готово потпуно уништена у погрому албанских сепаратиста 2004. али је у потпуности обновљена и последњих година обновила рад. Ове године је неизвесно да ли ће Богословија уписати први разред јер је због неизвесне политичке и безбедносне ситуације одзив ђака изузетно мали.

У Призрену смо обишли и прву на нашем путу задужбину краља Милутина – цркву Богородица Љевишка, која је на жалост 2004. доживела сличну судбину као и Богословија а која се такође налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине. Са обновом њених изузетних фресака започето је 2014. године. Обишли смо и пострадали 2004. па обновљени саборни храм у Призрену посвећен св. Ђорђу који је иначе катедрални храм епархије Рашко-Призренске, као и цркву св. Николе из 14 века.

У манастиру Св. Архангела код Призрена, задужбини цара Душана, провели смо незаборавно по подне, вече и јутро. Манастир је саграђен у склопу тврђаве Вишеград, покрај Призренске Бистрице, као гробна црква цара Душана. Сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства. У манастиру се налазе остаци цркве Св. Архангела у којој је цар Душан био сахрањен и цркве св. Николе.

По напуштању манастира Св. Архангели, упутили смо се ка задужбинама краља Милутина, најпре дивној Грачаници код Приштине и на крају манастиру Бањска код Звечана. Бањска је била грађена као гробна црква краља Милутина. Стицајем историјских околности, његове мошти данас почивају у цркви Свете Недеље у Софији, у Бугарској. И моћна Бањска се обнавља, што само показује колико је стално на мети културно, историјско и духовно наслеђе нашег народа, које је својом лепотом и вредношћу одавно постало баштина човечанства.

Нисмо успели да успоставимо телефонски контакт са ОШ ”Краљ Милутин” у Грачаници. Имали смо у плану да посетимо ову школу, једну од најстаријих српских школа на Косову, чији почетак рада сеже у 1759. као манастирске школе да би од 1874. постала световна школа. Надамо се да ћемо се у неком следећем одласку на Косово и Метохију сусрести са колегама из ОШ ”Краљ Милутин” и разменити са њима просветарска искустава.

У нестварној тишини и миру манастирских порти и цркава у којима смо боравили, у сусрету са ванвременом лепотом у сваком смислу те речи и грубошћу и буци спољашњег света, није било једноставно срести се са собом. Остајемо са великом захвалношћу за све виђено и проживљено, са жељом да поново походимо изворе незалазних простора дубоко утканих у нама. 

Милка Судимац,

психолог школе

🔥229