Угледни час 3/3 – природа и друштво

Наставна јединица: Оријентација у времену. Историјски извори. Становници краја. Начин живота данас и у прошлости

У реализацији часа учитељица Душица Маринковић и ученици 3/3 послужили су се моделом ”обрнуте учионице” и истраживачким задацима.

Деца су имала исто штиво, научене лекције на предходним часовима. Ученици су били подељени у четири хетерогене групе и свака је имала по један истраживачки задатак. Сви ученици су дошли спремни за час.

Задатак: ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ

Ученица Тамара је описала прошлост баке и деке из разговора, посета, успомена и прича.

Задатак: СА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА

На фотографији бака ученика Јована у првом разреду, Школа у Железнику, код Цркве, година 1946.

Свака фотографија је испричала породичну причу: Алисин тата и стрина на смотри фолклора, Невенин прадеда Радисав на свом бициклу превози у кантама млеко, Тамарина  бака Бисерка је носила Штафету младости, Петрини бака и дека, док су били момак и девојка седе на клупи.

Задатак: СТАРИ ПРЕДМЕТИ

Млин за кафу донели су ученици Урош и Благоје, Ђорђе је понео фењер, шајкача је припадала Алексејевом прадеди , везена јастучница је успомена на баку Љубинку, коју је донела Сара. 

”Предмет који доносим се зове хеклано миље. То је ручни рад и направљен је од танког конца. Хеклано миље служи као украс на столу или сточићу. Ово миље је старо више од 20 година. Данас се ретко користи. Може се још увек видети у неким кућама код неких бака и дека. Овај предмет је моја мама добила од њене маме а моје баке. Неки људи су миље стављали и на телевизор.”

Ученица Лена

Задатак: ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ

”Ова фотографија је настала 1972. године на свадби код мог блиског рођака Томислава Нешића. На њој је мој деда Златомир (по коме сам ја добио име) у друштву нашег великог глумца Павла Вуисића Паје.

Он се са колегама глумцима и осталом глумачком екипом враћао са снимања наше култне серије “Камионџије” и свратио је на весеље да пита да ли имају бунар да охлади гајбу пива и флашу вињака. Домаћини су га одмах угостили са осталим гумцима.

Док се славило и пило наш такође легендарни глумац Миодраг Петровић Чкаља (иначе Јаре из серије Камионџије) је молио Пају да крену јер их чекају даље на снимању, Паја му је рекао да седне јер су их људи угостили и мора да се попије и поједе.

Паја је отишао даље на снимање тек када је попио гајбу пива и флашу вињака.

Ову фотографију је сачувала моја баба Сузана и она и тата су ми често причали причу о овој слици.

Иначе ја волим серију Камионџије чак и ову нову где је Баја наш Паја са слике.”

Ученик Златомир

Милева Марић Ајнштајн

Милева Марић Ајнштајн је била српска математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна. Рођена је у богатој породици 19. децембра 1875. године у Тителу у Војводини (тада део Аустро-Угарске). Због очевог посла детињство је провела у Руми. Имала је млађу сестру Зорку и брата Милоша. Приликом рођења јој је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа.

1886. године кренула је у женску гимназију у Новом Саду  а две године касније је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала као најбоља у разреду из математике и физике. 1890. године је похађала Kраљевску српску школу у Шапцу. Затим се преселила у Загреб, и ишла је у школу у коју су ишли само дечаци.

1896. године уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху, а затим се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Ту је упознала Алберта Ајнштајна. Милевин успех почео је да слаби. Открила је да је у другом стању, након што два пута није положила завршне испите. Родила је ћерку. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. После тога, родила је још два сина. Због Албертовог посла, често су мењали место становања, Берн, Цирих, Праг и Берлин. 1914. године одлучила је да напусти Берлин и мужа, и да се врати са децом у Цирих. Убрзо су се развели, а Ајнштајн је постао славан због теорије релативитета, а добио је и Нобелову награду за фотоелектрични ефекат.

Због болести најмлађег сина имала је дугове и претила јој је опасност.

Преминула је 4. августа 1948. године. Сахрањена је на циришком гробљу.

Kада је у питању Милевин допринос науци, постоје две теорије. Једна је да је она имала велики утицај на Ајнштајнова истраживања и открића, а друга да му је била само партнерка. На основу писама која су једно другом слали, тврди се да су научне радове писали заједно, чак и да је Ајнштајн слао математичке задатке, где је од Милеве тражио решења. Предпоставља се да је Ајнштајн био сам у свему, јер је у то време било забрањено женама да учествују у научним истраживањима.

Милева је током школовања проучавала фотоелектрични ефекат и теорију релативитета, баш оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем.

О значају Милеве сведоче споменик у Цириху, биста испред сколе у Сремској Митровици и још једна биста у Новом Саду. Такође школа у Тителу носи њено име. Испред клинике где је умрла постављена је спомен плоча.

Ученица Мила

🔥89