Јавни историјски час пред спомеником Палим борцима у ослободилачким ратовима од 1914. до 1999. године
14. октобра 2025. године ученици одељења 6/4 и ученице 8/2 Уна Симић и Тамара Дмитрашиновић су учествовали у обележавању дана ослобођења Железника у Другом светском рату. Свечаност је одржана пред спомеником Палим борцима, у присуству потомака палих бораца у ослободилачким ратовима од 1914. до 1999. године, представника ГО Чукарица и представника наше школе.
Ученица 6/4 Емилија Бабић је изрецитовала песму А.Шантића „О, класје моје“, а Александар Стојковић, ученик истог одељења песму В.П. Диса „Међу својима“
Уна и Тамара су одрецитовале песму К. Симонова „Чекај ме“
Мало подсећања на ове дане саставила је наставница историје Љиљана Марковић.
Јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије заједно су узели учешће у Београдској операцији, како је названа битка за ослобођење Београда. Са совјетске стране војску су предводили генерал – пуковници Бирјузов и Недељин, као и генерали Жданов и Гаген. Са југословенске стране припремама је руководио командант I армијске групе НОВЈ, генерал Пеко Дапчевић.
Непосредни напад на Београд почео је у поподневним часовима 14. октобра 1944. године. Железник је ослобођен првог дана битке за ослобођење Београда.
Овај дан је описао Миодраг Марковић:
„Цело село се сјатило код кафане, у Барама, код школе. Војске је било свуда по целом селу. На све стране видео се дим од ватре , свуда се спремала храна за војску. Народ је доносио брашно, маст, кромпир, дотеривао стоку и давао шта је ко имао. У Железник су дошле следеће војне јединице: 6. личка бригада, 12. крајишка, 21. српска дивизија, 7. црногорска бригада. Војници су били у свим националним ношњама и свим могућим војним униформама. Војска се у Железнику припремала за даљи продор ка Београду и прелаз преко Саве. Током борби у Железнику је погинуло неколико Немаца. Припадници Црвене армије са тенковима ушли су у село 15. октобра и сместили се у кућу Милоша Рајковића.“
Железник је НОБ-у дао 323 активна борца, а број жртава 67.
